Arhimed iz Sirakuze 
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 10 đ Nivo: PMF

Rodjen: 287. pre Nove ere
Ubijen: 212. Nove ere
Arhimedov otac je bio astronom, Fidija. Ne znamo ništa više o Fidiji, osim ove jedne činjenice, a i ovo znamo samo zato što nam je Arhimed dao ovu informaciju u jednom od svojih radova: „Račun s peščanim zrncima“.
Arhimedov prijatelj, Heracleides, je napisao biografiju o njemu, ali nažalost ovaj rad je izgubljen. Sada bi naše znanje o Arhimedu bilo promenjeno da je ovaj izgubljeni rad ikada bio pronadjen, ili bar citati nadjeni u radovima drugih.
...pa tako oni koji tvrde da su otkrili sve, ali ne iznesu dokaze o tome, mogu biti pobijeni jer su se usudili da otkriju nemoguće...
Osim u predgovorima njegovih radova, informacije o Arhimedu dolaze nam iz brojnih izvora kao što su priče Plutarha, Livija i ostalih. Plutarh nam govori da je Arhimed bio povezan sa kraljem Sirakuze Hieronom II:
...Arhimed ... pišući kralju Hieronu, čiji je prijatelj bio...
Još jedan dokaz o njegovom prijateljstvu sa porodicom kralja Hierona II, dolazi iz činjenice da je ''Račun s peščanim zrncima'' bio posvećen Gelonu sinu kralja Hierona.
Obuzetost nekom idejom bila je tako velika kod Arhimeda da on u pojedinim trenucima ne vidi ništa drugo sem tog problema kojem se posveti. Često on zaboravlja na jelo i prilike u kojima je - crta po nauljenom telu, po pepelu vatre gradskog kupatila. Čuven je njegov usklik: Eureka! Eureka! i trk iz gradskog kupatila kako bi primenio ideju dok je još sveža. Skoro za tadašnju celu Sirakuzu Arhimed je bio lud, a on će sve te ljude koji su ga okruživali odbraniti od Rimljana i tako im sačuvati živote. Iako je bio i vrstan polemičar, vičan sarkazmu bio je i samokritičan. Nije propuštao priznati svoje pogreške i tako se izdizao iznad onih koji su ga oštro kritikovali.
Postoji, u stvari, veliki broj rezultata u Arhimedovim radovima zbog kojih je on stekao veći ugled, od drugih matematičara tog perioda. Razlog za ovo nije bio u vrednovanju novih matematičkih ideja, već je Arhimed izumeo mnoge mašine koje su se koristile i kao ratne mašine. Ovo je bilo naročito efikasno u odbrani Sirakuze kada je bila napadnuta od strane Rimljana pod komandom Marcelusa.
Plutarh piše, u svom radu o Marcelusu rimskom komadantu, o tome kako su Arhimedove ratne mašine korišćene protiv Rimljana u opsadi 212. pre nove ere.
... kada je Arhimed počeo da radi sa svojim mašinama, odmah je počeo da koristi razne vrste projektila protiv kopnenih snaga, i ogromne količine kamenja su padale sa neverovatnom bukom i nasiljem, protiv čega ni jedan čovek nije mogao; obarale su one koji su padali u gomili razbijajući sve njihove redove i strojeve. U medjuvremenu ogromne motke su izbijale iz zidova, povrh brodova i potapale ih ogromnim težinama koje su ispuštane sa visine iznad njih; druge su podizali u vazduh sa gvozdenom ručkom ili kljunom, kao kljunom kod krana i kada bi ih privukli za pramac i postavili ih na kraj gornje palube zaronili bi ih na dno mora, ili su brodovi dovučeni pomoću mašina, obrtani u krug i razbijeni o stene koje su stajale i štrčale ispod zidova sa velikim uništenjem vojnika koji su bili ukrcani. Brod je često podizan u vazduh do velike visine (užasna stvar za gledanje) i njihan napred – nazad dok svi marnari ne bi poispadali, a brod je razbijan o stene ili pušten da padne.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]